Kao najmlađi sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje, Rastko je mogao da se bori za vlast sa svojom braćom. Ipak, izabrao je drugi put. Put kojim idu veličanstveni.
Srpski princ. Monah. Diplomata. Prosvetitelj. Iguman manastira Studenica. Književnik. Prvi arhiepiskop nezavisne Srpske pravoslavne crkve za čiju se autokefalnost sam izborio.Hodajući uvek bos, Sava je gradio bolnice, škole i manastire. Najznačajniji, Hilandar, podigao je na Svetoj Gori.
Sveti Sava (Rastko Nemanjić) rođen je oko 1169. godine (pretpostavlja se) a preminuo je preminuo 27. januara 1236. Kralj Vladislav preneo je njegove posmrtne ostatke u manastir Mileševu 1237.
Snažan kult Svetog Save među Srbima isprovocirao je Sinan-pašu da 1594. godine, na Vračaru, spali njegove mošti, nadajući se da će narod početi da ga zaboravlja. A desilo se upravo suprotno. Veruje se da je pre spaljivanja spasena Savina ruka koja se danas nalazi u manastiru Svete Trojice kod Pljevalja. Mnogo godina kasnije, proglašen je za sveca.
Slava i narodna verovanja
Sava je, tokom prosvećivanja naroda, uveo zabranu prinošenja žrtve i slavlja pred crkvama, uputivši ljude u njihove domove, gde će krsno ime slaviti u krugu porodice. Na taj način, Sava je postavio osnovu za običaj krsne slave. Narod ga, osim u kućama, crkvama i školama, slavi u jednoj od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, u Hramu Svetog Save u Beogradu, 27. januara.
Postoji narodno verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi, što se spominje i u narodnoj pesmi “Početak bune na dahije”. Ako je na Svetog Savu sunčano, godina će biti rodna i srećna, puna blagostanja.
Naručite ikonu za vas ili je darujte vašim najbližima. Pogledajte biblioteku svih dragocenih, ručno rađenih ikona u našoj ponudi.